Kako psiholozi tvrde, u životu poste tri velike ljubavi, a svaka od njih ima vrlo određenu ulogu. Kada je u pitanju prva ljubav, tada sve gledamo kroz ružičaste naočare. Sa druge strane, druga ljubav je drama iz koje izlazimo povređeni.Pronaći ljubav u pesku ili školi i provesti s njom ostatak života? Nekima je to možda lepa romantična priča, a za neke čak i definicija prave ljubavi. Međutim, u stvarnosti je to češće izuzetak, a ne pravilo.

I to iz dobrog razloga. Psiholozi smatraju da većina ljudi treba najmanje dva puta da voli pre nego postanu spremni za ljubav svog (preostalog) života. Prve dve služe, ukratko rečeno, da shvatimo šta zapravo nije ljubav. Moglo bi se i reći – da nas oslobodi iluzija.Tri su velike ljubavi…

1. Idealistična ljubav

Zbog toga se nikada ne možemo opustiti i veoma nam je važno mišljenje drugih. Ako roditelji ili poznanici nešto loše kažu, počećemo da sumnjamo u vezu. Ako veza pukne, istovremeno ćemo imati dvostruki oproštaj: od naše prve velike ljubavi i od jednog ideala. Usprkos tome većini ljudi je lepo kada se sete svoje prve ljubavi. Naime, barem neko vreme smo živele u svom snu…

2. Dramatična ljubav

Prema drugoj velikoj ljubavi postavljamo se drugačije: znamo da u vezi ništa nije savršeno – ali smo odlučne da je napravimo maksimalno moguće savršenom. Često je druga velika ljubav puna strasti, ali i bola i drame. U zavisnosti od toga kakve ličnosti se sretnu u vezi, učesnici pate, ili psihički, ili leti perje. U ovom slučaju nas tuđi saveti ne interesuju i slušamo jedino svoj unutrašnji glas – doduše, tek kako bismo otkrile da nije uvek sveznajući… Kad ta veza pukne, moguće je da – osim što nam se drugi put slomi srce – izgubimo i veru u ljubav. Međutim, upravo tada i zbog toga smo spremne za ljubav broj tri!

3. Zrela ljubav

Za treću veliku ljubav je tipično da dođe onda kad je najmanje očekujemo – i to s nekim za koga nikada ne bismo očekivale. Nakon što smo u prvoj i drugoj ljubavi naučile da nema princa iz bajke, niti da možemo nekoga da pretvorimo u princa, nismo više toliko zagrižene za potragu (za nekim određenim).Kao što je već rečeno, često nakon drame drugog pokušaja ne verujemo više toliko u ljubav. Međutim, upravo to nas čini otvorenima za onog pravog. Za osobu koja nam pokazuje da ne mora biti savršen da bi bio onaj pravi. Koji nam čini dobro, uz koju se osećamo dobro i srećne smo.

Takva ljubav najčešće preživi sve nevolje i napade, s njom ćemo preživeti teška vremena i možemo se u potpunosti predati dobru.Postoji li prečica? Činjenica da se treba oprostiti od idealnoga kako bismo bile srećne, tačna je u mnogim područjima života – a ne samo u ljubavi! Ali, usprkos tome postavlja se pitanje: mora li se to uvek dogoditi s bolnim iskustvom? I: ne možemo li uraditi nešto kako bi se prva ljubav održala do kraja života? Pa, recimo to ovako: sigurno je da ćemo iz iskustva i emocionalnih doživljaja učiti intenzivnije i upečatljivije od raznih mudrosti ili genijalnih misli. Ali, što se tiče ova tri pokušaja u ljubavi – ko kaže da se radi isključivo o tri različita partnera?

Izvor 24 sedam