Кликом до раскида

17 Maja 2019

Како је остављање преко порука постала уобичајена пракса младих? Чини им се да је тако лакше, безболније, мање непријатно, али чувајући себе на тај начин, заправо ускраћују себи могућност да промене мишљење. Како је почела, тако се и завршила. Преко телефона. Поруком сиромашном речима, “зачињеном” смајлићем. Бледо. Без “плеса” погледа. У одсуству загрљаја. “Не могу више”, “Готово је”, “Не зови ме” – тако се данас неретко завршава љубав. Кратко и кротко. Без сусрета. Незаинтересовано за разговор. Невољно за отварање било какве дискусије. Само се пошаље порука, па онда на “Вајберу” добијемо информацију да више нисмо у вези. Или још горе – “обавести” нас “Фејсбук”.

У турбоинстант времену све се променило, па и љубав. Данас се млади масовно упознају преко друштвених мрежа, а онда преко њих и брже-боље раскидају. То више није ни лирски запис остављен у писму, него штура порука која означава – крај. Како смо дошли до тога? Значи ли то да више немамо времена ни за кога и да ничему више не успевамо да се посветимо? Да смо постали неваспитани? Хладни? Дрски? Апатични и анемични? Колико су генерације које тек стасавају ускраћене за сазнање да може и треба и другачије? Зашто смо толико поједноставили и унизили емотивни однос? Данка Ђукановић, психолог и психотерапеут, каже да је тренд упознавања и раскидања путем друштвених мрежа постао популаран не само код младих, већ и код старијих.

– Једноставност, брзина и масовност – само су неке од предности које упознавање “потенцијалног партнера” на овај начин чини примамљивим – наводи саговорница. – Међутим, како је упознавање брзо и лако, понекад делује да је раскид још бржи. Реч је о инстант односу који најчешће добро “преживљава” захваљујући управо друштвеним мрежама. Он више подсећа на нешто што можемо окарактерисати као авантуру, “шему”, везу без обавеза, пре него на дуготрајан партнерски однос. Најчешће су управо овакве “пробне” везе и циљ, па не треба да нас чуди што је проценат раскида након “пробе” већи.

Привидно олакшање

Ако се сложимо да је раскид увек непријатно искуство, и да није лако ни покренути га нити прихватити информацију да те неко оставља, онда би било добро да постоје механизми који га олакшавају. Начин на који он постаје мање болан. У ери доминације саможивости, многи су нашли пут који ће само њима олакшати причу о раскиду. Поруке. СМС, “Вајбер”, “Месинџер”, “Инстаграм”. Све “раде” по истом принципу и ономе ко их шаље доносе олакшицу. Не мора да гледа партнера у очи и да му саопштава да више не жели са њим да се виђа. Искуца две речи – “Крај је” и нестане. Али управо то је, показују истраживања, додатни стрес за другу страну.

Студија спроведена на Универзитету Бригам Јанг показала је да лакше подносимо чињенице о раскиду ако нам партнер то саопшти директно. Очи у очи. Без околишања. Тако је 145 испитаника одговарало на питања о томе како би реаговали на лоше вести, међу којима је и она о раскиду. Анализа добијених одговора показала је да људи у случају примања негативних информација највише цене отвореност и јасноћу. Када партнер заобилази истину и избегава сусрет, боли више него када “саспе у браду” све што има.

Међутим, раскид поруком све је чешћа слика љубавне стварности. Да ли они којима је то рутина, мислећи да штите себе од непријатности, заправо сами себи штете, јер не пружају могућност да са другом страном поразговарају, чују шта има да каже и можда промене мишљење? Саговорница “Живота плус” каже да је раскидањем преко порука, ипак, могуће избећи непријатност сусрета очи у очи и суочавање са оним што друга страна има да каже, али…

– Избегавајући директан сусрет са партнером, особа тако подржава и “храни” своју ниску толеранцију на фрустрацију и непријатност. Такође, свесно остаје без могућности да чује шта њен партнер има да каже и можда поради на томе да побољша однос, реши проблеме и евентуално промени своје мишљење. Неретко се дешава да их сличне потешкоће сачекају и у неком новом односу, јер у претходном нису на адекватан начин завршили послове које су имали – објашњава психолог.

Гест некултуре

Шта би уопште требало одговорити на поруку у којој нас неко оставља? Да ли би требало да покушамо да иницирамо разговор уживо? Или да прецртамо ту особу истог тренутка? – Не бих препоручила да само “прецртамо особу” као да никада није постојала у нашем животу. Уместо тога, покушајмо да договоримо разговор уживо. Важно је да добијемо повратну информацију – шта није било добро, које наше понашање није одговарало нашем партнеру, због чега жели да раскине – како бисмо те информације могли да искористимо за неке будуће односе које будемо градили. Такође, важно је да себи дамо прилику да кажемо оно што имамо, али и да се на адекватан начин опростимо од те особе. У супротном, лишићемо се могућности да на крају тог партнерског односа ставимо тачку. На нама је да пробамо да договоримо сусрет, а ако то партнер не жели, онда бар знамо да смо дали све од себе и да можемо са миром да наставимо даље – саветује психотерапеут.

Такав начин раскидања се донекле може изједначити са оним подједнако ружним – када неко само оде, не јави се више никада. Нестане као да га никада није било. Јер оба геста изгледају прилично некултурно. Саговорница “Живота плус” напомиње да је чињеница да одређен проценат људи једноставно не зна како да раскине партнерски однос. – Једини начин који су они препознали као “најмање болан” је да оду и да се више никада не јаве. Код друге стране овакво партнерово понашање може да изазове неверицу, збуњеност, фрустрацију, бес, страх да ће увек бити тако остављени или чак љутњу на себе што су уопште били у односу са том особом. Понекад особе које су остављене на овакав начин могу да преузму такав образац понашања и да на исти начин оставе свог партнера – објашњава психолог.

Међутим, ту је и друга страна приче коју не желимо увек да признамо. А то је да смо сви помало постали неснађени у овом времену, па нам се чини нормалним да порукама неког информишемо како се осећамо, да ли волимо, да ли више не волимо. И зато, ако желимо да поправимо квалитет емотивног односа и живота уопште, потребно је да вратимо разговор у четири ока. Да обавимо “реанимацију”. Стручњаци подсећају да управо сусрет уживо подразумева контакт и невербалном комуникацијом, која преко порука изостаје. А важна је.

– Управо на основу невербалне комуникације можемо боље и лакше да “читамо” осећања друге особе, али и да је боље разумемо. На основу тона, јачине гласа, контакта очима, гестикулације, мимике, положаја тела и става можемо да добијемо велики број информација о нашем саговорнику. На овај начин можемо да саосећамо са саговорником, боље се повежемо, разумемо, више се укључимо у комуникацију, мотивишемо на промену… Усагласићемо се да је то значајна вредност коју нам омогућава сусрет уживо у односу на садржај који добијамо само путем порука, без обзира на све веродостојније емотиконе који га прате – поручује саговорница.

НИСКО САМОПОУЗДАЊЕ И НЕДОСТАТАК ХРАБРОСТИ

Ако нас неко остави преко поруке, да ли би требало да одахнемо и захвалимо се што је на време отишао, јер ако нас је већ на такав начин оставио, то показује да је ниске емоционалне интелигенције и да би нам у животу лако окренуо леђа и онда када нам је веома потребан? – Онај ко нас је оставио путем поруке не значи нужно да је мање емоционално интелигентан. Пре бих рекла да има ниско самопоуздање, није научио како да непријатне ситуације погледа “у очи” и суочи се са њима, како да уживо прекине партнерски однос. Дакле, овакво понашање нашег партнера може да нам сугерише на ниско самопоуздање, нетолерисање потешкоћа, недостатак храбрости, недовољно развијену вештину асертивне комуникације – наводи саговорница “Живота плус”.

Izvor Novosti

The Author

Milan Sijan

Pročitaj više iz objava