Митови о јединцима

17 Maja 2019

Деца без браће и сестара су често етикетирана као размажена и себична, као да такве деце нема и у породицама са више малишана. Понашаање јединаца највећим делом зависи од васпитања. Види се да си јединац! Мислиш да се цео свет врти око тебе. Размажен си, уображен и себичан. Јесте ли и сами некада упали у замку стереотипа, па ове етикете олако “залепили” на лице и наличје деце без браће и сестара? Већ на прво сазнање да су јединци, оптужили сте их за бахатост и осудили на игнорисање? Назвали их арогантним чудацима и усамљеницима неспособним за живот? Ако сте прихватили уврежено мишљење о јединцима као бићима која не знају да деле ни емоције нити ствари, јер им родитељи превише угађају и немају конкуренцију у дому, можда је време да их сагледате из другог угла. Јер, новија истраживања показују да су они размажени и себични онолико колико и сва друга деца. Могу да буду, али и не морају.

– Мит о њиховој размажености је најраспрострањенији, али да је то само мит, говори чињеница да прилично размажене деце има и у породицама са више малишана – тврди психолог Сузан Њуман, ауторка књиге о задацима родитељства са једним дететом. – Многобројна истраживања рађена последњих 30 година оповргла су уврежене приче о јединцима, показујући да њихово понашање највећим делом зависи од васпитања. Врло је доминантан и стереотип да они воле свима да “шефују”, што опет није тачно. Деца то раде онолико колико им родитељи допусте.

Када чујемо да је неко јединац, најчешће га прогласимо усамљеником који није научио да се игра са другом децом, па не зна да дели играчке, запажања и осећања. Помислимо како никада није морао да се бори за пажњу и наклоност. Сви су му само “титрали”, па је могао да извољева шта ће да једе, коју играчку да има, шта да обуче. Навикао је да му родитељи и бабе и деде бесомучно купују поклоне и испуњавају хирове, а ако има и тетку, довољно је само да покаже прстом шта жели. Због тога, наводно, друштво вршњака само ремети његово “царевање” и љуља му “трон”. Но, ни то није тако црно-бело. – Та деца се развијају као и сва друга, јер иако немају браћу и сестре, уче да комуницирају са рођацима, вршњацима у парку, вртићу, школи. Штавише, она најчешће воле да буду у друштву друге деце, баш зато што су јединци, тако да се вероватно и више од других труде да буду прихваћени у игри и у друштву. Понекад им је “улазница” за дружење управо широкогрудост – објашњава Њуманова.

Студија коју је др Тони Фабло радио у раздобљу од двадесетих до осамдесетих година прошлог века, разбила је још један мит. Он је објаснио да прича о томе како су јединци неснађени у животу – јер су сва пажња и љубав родитеља усмерене на њих, па када одрасту, нису способни да сами доносе одлуке, прилагођавају се на промене и другима удовољавају – не пије воду. – Јединци се једнако добро или чак и боље адаптирају на нове околности, неретко су бољи ђаци од осталих и имају богатији фонд речи – тврди Фабло. – Јединци показују сјајне резултате на тестовима интелигенције и чешће се одлучују на стицање високих академских диплома. Како добијају неподељену пажњу родитеља и више разговарају са њима, богати им се речник, што неспорно утиче на развој интелигенције.

Психолози кажу и да јединци углавном развијају веома близак однос са родитељима, па тај модел касније преносе и на однос са супружником. Потребна им је блискост и зато граде присне, посвећене односе. Али да не би манипулисали својом позицијом, користећи статус јединца као привилегију, савет стручњака је да одрасли не наглашавају чињеницу да су они једни, једини. У противном заиста могу да помисле да је свет позорница само за њих. Важно је да се што раније и што интензивније “мешају” са другом децом, да се играју са њима напољу, тренирају тимске спортове, иду на екскурзије и рекреативну наставу… У таквим околностима имају сасвим подједнаке шансе као и остали да (не) израсту у саможиве и размажене људе.

ВОЛЕ СА ДРУГИМА, ЦЕНЕ СЕБЕ

КАО контратежа стереотипу да јединци нису добри пријатељи, долазе новије студије које показују да су они често социјално писменији. Праћењем понашања деце у британским вртићима, васпитачице су приметиле да јединци лакше формирају и пажљивије одржавају пријатељства, а притом се не плаше самоће, што је веома важно. – Јединци воле да проводе време сами са собом, што се претвара у сигурност да ће их и други волети. Отпорни су на притисак вршњака, нису спремни да жртвују лични интегритет зарад друштвеног припадања. Превише цене себе да би тако нешто урадили. Њихов идентитет мање зависи од пријатеља које имају, а више од тога каквом особом сами себе сматрају – рекао је психолог Карл Пикард.

Izvor Novosti

The Author

Milan Sijan

Pročitaj više iz objava