Postoje brojne pretpostavke o spavanju, a istraživači iz SAD objašnjavaju zašto su one – pogrešne. Opštepoznati mitovi o spavanju narušavaju zdravlje i raspoloženje, ali skraćuju i život, tvrde istraživači. Tim sa Njujorškog univerziteta je pretražio internet kako bi pronašao najčešće savete za dobar san. Istraživači su pobijali mitove o spavanju – naučnim dokazima, a celokupnu studiju su objavili u časopisu Sleep Health.Nadaju se da će razbijanjem mitova poboljšati fizičko i mentalno zdravlje, ali i dobrobit ljudi. Da vidimo, koliko smo u zabludi?

Mit broj 1 – Možete da izdržite sa manje od pet sati sna

To je mit koji jednostavno neće nestati. Bivša britanska premijerka Margaret Tačer spavala je noću samo četiri sata. I nemačka kancelarka Angela Merkel je izjavila da malo spava. Da sate odmora u krevetu zamene za nekoliko dodatnih časova u kancelariji – odluka je brojnih poslovnih ljudi, a pogotovo preduzetnika. Ipak, istraživači su rekli da je verovanje da je manje od pet sati spavanja zdravo – jedan od najštetnijih mitova za zdravlje. ” Spavanje od pet ili manje sati ostavlja ozbiljne zdravstvene posledice”, kaže istraživačica Rebeka Robins. Manje spavanja može da dovede do kardiovaskularnih bolesti, kao što su srčani i moždani udar, kao i kraći životni vek. Umesto toga, ona preporučuje svima da spavaju sedam do osam sati tokom noći.

Mit broj 2 – Alkohol pre spavanja za čvrst san

Opuštajuća noćna čašica je mit, kažu naučnici, bilo da se radi o vinu, viskiju ili flaši piva. “To vam može pomoći da zaspite, ali dramatično smanjuje kvalitet vašeg odmora te noći”, kaže doktorka Robins. Alkohol posebno narušava REM fazu sna, koja je važna za pamćenje i učenje. Dakle, možda ste lakše zaspali, ali izgubili ste neke od pozitivnih stvari koje inače dobijate spavanjem. Alkohol je i dijaretik, tako da ćete možda morati da se nosite sa punom bešikom u sred noći.

Mit 3 – Gledanje televizije u krevetu vam pomaže da se opustite

Da li ste ikada pomislili – “Moram da se smirim pre spavanja, gledaću TV”? Verovatno će poslednje vesti o Bregzitu biti loš izbor pred spavanje. “Ako često gledamo televiziju pred spavanje to su najčešće noćne vesti… Tako ćemo samo izazvati nesanicu ili stres, umesto da se isključimo i opustimo”, kaže Robins. Što se tiče Igre prestola, ne može se reći da je “Crveno venčanje” lagan sadržaj. Drugi problem sa televizijom – ona, kao i pametni telefoni i tableti, proizvodi plavo svetlo, koje može da odloži proizvodnju hormona sna melatonina u telu.

Mit 4 – Ako se borite sa nesanicom, ostanite u krevetu

Proveli ste dugo vremena pokušavajući da zaspite i uspeli ste da prebrojite sve ovce na Novom Zelandu – oko 28 miliona. Ako i dalje ne možete da zaspite, šta bi trebalo da uradite? Odgovor je da odustanete. “U tom slučaju povezujemo krevet sa nesanicom”, kaže doktorka Robins. “Zdravoj osobi je potrebno oko 15 minuta da zaspi, ali ako ste budni mnogo duže od toga, pobrinite se da ustanete iz kreveta, odete u neku drugu prostoriju i uradite nešto što će vam odvratiti misli.” Njen savet je – složite nekoliko pari čarapa.

Mit 5 – To čuveno dugme za odlaganje alarma

Postoji li neko ko nije pomerio vreme za ustajanje kada mu je zvonio alarm, misleći da će dodatnih šest minuta u krevetu napraviti razliku? Ali istraživački tim kaže da bi trebalo odmah da ustanemo kada se alarm aktivira. “Razumljivo je da ćete biti malo pospani – svi smo – ali oduprite se iskušenju da odložite ustajanje. “Vaše telo će se vratiti na spavanje, ali će to biti nekvalitetan i slab san.” Umesto toga, savet je da otvorite zavese i izložite se što je moguće jačem svetlu.

Mit 6 – Hrkanje je uvek bezopasno

Hrkanje može da bude bezopasno, ali i da bude znak da pravite pauze u disanju. Ovaj poremećaj uzrokuje opuštanje zidova grla i suze tokom spavanja i može na kratko da zaustavi disanje. Osobe sa takvim stanjem češće pate od visokog krvnog pritiska, nepravilnog rada srca, kao i povećanog rizika od srčanog ili moždanog udara. Jedan od znakova upozorenja je glasno hrkanje. “Spavanje je jedna od najvažnijih stvari koju svi možemo da radimo večeras kako bismo bili zdraviji, raspoloženiji, ali i kako bismo duže živeli”, zaključuje Robins.

Izvor: BBC News na srpskom