Чак су и артичоке проглашене за афродизијак
Иако смо склони да размишљамо о афродизијацима у смислу пожуде, романтике и либида, у 17. вијеку – када се све, од голубова преко бадема до пашканата, сматрало афродизијацима – они су били повезани са репродукцијом и плодношћу и давани су брачним паровима као медицински супстанце, каже Џенифер Еванс, професор историје на Универзитету у Хертфордширу која истражује историју хране и плодности.Али може ли било која храна заиста утицати на сексуалну жељу и перформансе? Зашто та идеја тако упорно опстаје?
Храна као афродизијак: чињеница или фикција?
За оне који имају проблема са циркулацијом, истина је да одређене намирнице могу помоћи на сличан начин као и вијагра – опуштају крвне судове и побољшавају доток крви у гениталије. Амино киселина Л-аргинин, која се налази у храни као што су бундеве, ораси и говедина, претвара се у азот оксид у тијелу, што повећава проток крви. Као и храна богата омега-три масним киселинама, укључујући лосос и авокадо. Још један помоћник је кверцетин. Пронађен у јабукама, боровницама, грожђу, црвеном вину, бијелом луку и тамној чоколади, кверцетин има антиинфламаторна својства која могу побољшати проток крви.
Међутим, само људи са компромитованом циркулацијом видјеће дјелимично побољшање сексуалне функције ако једу ову храну, каже Лори Рајт, портпарол Америчке академије за исхрану и дијететику. Неко са добром циркулацијом вјероватно неће видјети било какву промјену.Међутим, већина када говори о афродизијацима, не мисли на сексуалну функцију, већ на жељу.Једна храна за коју се дуго вјеровало да појачава сексуалну жељу је чоколада. Студије су показале да какао може утицати на повећан проток крви и у дијеловима нашег тијела испод торзоа. Али када је проучаван његов директан однос са сексуалном жељом, нису пронађени докази који би подржали његову употребу као афродизијака.
У ствари, једна опсервациона студија из 2021. показала је супротно. Истраживачи су питали 700 људи о њиховом интересовању за секс и конзумирању чоколаде. Откривено је да су жене које су чешће јеле чоколаду такође изјавиле да имају мање интересовања за секс. Они су контролисали друге могуће разлоге за слаб сексуални нагон или високу потрошњу чоколаде, укључујући лоше расположење, крвни притисак и унос калорија. Резултати, указују истраживачи, показују да једење чоколаде може дјеловати као замјена за секс стимулисањем производње неуротрансмитера серотонина и допамина, који такође играју улогу у нашим сексуалним одговорима.
Како начин живота и исхрана могу побољшати сексуални живот
Репутација вина као афродизијака такође може произаћи из чињенице да је оно део медитеранске исхране, дефинисане тако да се првенствено састоји од биљне хране као што су воће, поврће, интегралне житарице, махунарке и орашасти плодови, сир и месо, риба и маслиново уље и има релативно мало шећера. Више као начин живота него само једна врста хране, медитеранска исхрана може имати афродизијачке квалитете.„Истраживање је открило да црно вино утиче на сексуалну функцију, али не знамо да ли је то исхрана или комбинација исхране, начина живота и генетике”, каже Кричман. „Оно што знамо је да за људе који вјежбају, имају здраву исхрану и мање стреса, сви ови елементи раде заједно и имају бољи сексуални живот.”
Наша укупна исхрана може да дјелује као афродизијак кроз предности као што су побољшана циркулација крви, повећање хормона или добро расположење, каже Рајт.Једна студија која је укључивала 600 жена са дијабетесом типа два открила је да је медитеранска исхрана повезана са нижим нивоима сексуалне дисфункције, док је друга студија закључила да исхрана такође може бити повезана са побољшањем еректилне дисфункције. „Суштина је да здрава исхрана од морских плодова, немасног меса, орашастих плодова, воћа, поврћа и интегралних житарица, што је у основи медитеранска дијета, помаже у подршци нервној функцији и подржава проток крви и хормона”, каже Рајт.
Црвено вино утиче на сексуалну функцију, али треба бити опрезан
Разлог зашто нема поткрепљујућих доказа да било која појединачна храна може бити афродизијак је разумљив: свака храна која има тако снажан ефекат била би опасна, каже Џесика Абот, виши предавач еволуционе екологије на Универзитету Лунд у Шведској.„Већина хране коју једемо неће имати нуспојаве, што је умирујуће. Да јесу, не би било безбедно да их редовно једемо”, напомиње. „Свако биље које је повезано са афродизијацима је врста хране коју обично не бисмо јели много, као што су биљке попут такозване стидљиве мимозе и велике дозе екстакта корена који имају активна једињења која се користе као одбрана од биљоједа.
Психологија иза „афродизијачке хране”
Па зашто се неки људи куну да одређена храна има својства афродизијака?Можда је то једноставно зато што они вјерују да има, каже Кричман.„За остриге су установљени веома слаби докази о утицају на сексуалну жељу, али недостаје ригорозно испитивање (које би доказало тај ефекат) – дјелимично зато што је плацебо ефекат тако велики”, каже сексолог.Чињеница да је сексуална жеља толико разнолика и индивидуална, за сваку врсту хране се може рећи да је афродизијак, напомиње Нан Вајз, психотерапеут и сексуални терапеут на Универзитету у Њу Џерсију.
Ако верујете да нека храна дjелује на вас као афродизијак, онда ће и дјеловати
„Жеља је физичка, психосоцијална и релациона, и укључује много варијабли. Ако вјерујете да храна повећава жељу, психологија плацебо ефекта утиче на нашу способност да се укључимо или искључимо”, каже Вајз.Све је у томе у ком контексту једемо неку храну, додаје Евансова са Универзитета Хертфордшир. „Не размишљате о чоколади као о афродизијаку сваки пут када поједете ‘твикс’ чоколадицу. Морате бити у одговарајућем контексту.”Наша индивидуална искуства такође могу бити јаке одреднице тога која храна подстиче сексуалну жељу код сваког од нас, каже Жан-Кристоф Билетер, ванредни професор социјалног и сексуалног понашања на Универзитету Гронинген у Холандији.
„Људи су веома подложни сугестији, а мозак је ожичен да формира јако сјећање на ситуације у којима имамо сексуални успјех. У зависности од ситуације, ако се нешто десило у окружењу у коме је особа имала секс, то ће постати нешто што ће убудуће изазивати жељу за сексом.”Још једно могуће објашњење за ефекат афродизијака везано за ум је наше расположење. Истраживања показују да је позитивно расположење повезано са појачаним сексуалним узбуђењем, а храна богата намирницама биљног порекла повезана је са мањим ризиком од анксиозности и депресије.
Како еволуција објашњава афродизијаке
У ствари, може се испоставити да скоро свака храна може имати својства афродизијака. У најмању руку, ако особа гладује и нема хране у близини, логично је да ће њен сексуални нагон опасти.У одговарајућем контексту, свака храна ће бити афродизијак.„Еволуцијски гледано, људи имају жељу да имају секс како би се размножавали, а ми морамо да имамо здраву тежину и да имамо исхрану која обезбеђује праве хранљиве материје да бисмо то урадили”, каже Билетер.Постоје докази да се храна редовно појављивала у порнографији из 17. века из истог разлога, напомиње Евансова: била је ту да би помогла пару за наредну рунду.
У својим експериментима са воћним мушицама, Билетер је открио да се обрасци парења значајно мењају када храна није у близини. Ако су воћне мушице у окружењу где има хране, париће се са првим мужјаком на којег наиђу до седам пута дневно. Ако нема хране, паре се само једном.Постоје и докази из природе да једемо храну због које изгледамо привлачно супротном полу. Узмите у обзир карактеристике одређених птица: мужјаци су шаренији да би били привлачнији женкама, а ову боју постижу једући храну са каротеноидима.
Ово важи и за људе. „У прошлости су жене које су сматране за најатрактивније углавном биле мало дебље, јер када није било много хране у близини, дебљина је могла да указује на то да је жена добра за репродукцију”, објашњава Билетер.Такође може постојати квалитет афродизијака који је својствен пракси давања хране сексуалном партнеру – што можда објашњава прави разлог зашто кутија чоколаде за Валентиново или припремљена вечера за двоје могу изазвати жељу.„Паукови хватају муве како би их представили женкама да би се париле, док врста цврчака производи желатинасту структуру како би подстакла женке да се паре са њима”, наводи Абот.Идеја о афродизијацима је опстала толико дуго јер су људе одувек привлачили концепти који обећавају младост, дуговечност и плодност, тврди Евансова.И из тог разлога, вjероватно ћемо наставити да верујемо у њих и у наредним вијековима.
Шта је афродизијак
Афродизијаци су супстанце – храна или лијекови – које повећавају ниво узбуђења, сексуалне жеље, понашања и задовољства након што су конзумирани.Назван по грчкој богињи љубави и страсти, Афродити, различите културе су кроз историју тражиле храну која би могла да наведе љубавнике у кревет или побољша сексуални учинак. Углавном су то ријетки или луксузни деликатеси. Неки такође имају одређене сличности са репродуктивним органима или имају мирисе који покрећу чула.
У старом Риму, на примјер, патуљаста биљка звана силфијум била је цијењена због свог мирисног сока, а њен сок је коришћен као афродизијак (иако је можда коришћен и као облик контроле рађања). Данас се чоколада, смокве и остриге налазе на дугачкој листи познатих намирница са наводним афродизијачким својствима. Али друге су бизарне и сасвим скупе, као што је „фалусна” шкољка позната као геопатка (Панопеа генероса).
У ствари, није пронађен ниједан показатељ који би доказао да било која храна повећава сексуално узбуђење или жељу.Постоји један изузетак: алкохол. Бројне мање студије су показале да је конзумирање алкохола повезано са сексуалним узбуђењем. Али то такође може ометати сексуални учинак.Посебно црвено вино може бити индиректно повезано са сексуалном функцијом због својих потенцијалних користи за здравље срца, каже Мајкл Кричман, акушер, гинеколог и клинички сексолог саветник у Центру за сексуално здравље Јужне Калифорније.Анализом више од 50 популацијских студија из 2022. године закључено је да је до четири чаше црног вина недељно повезано са мањим ризиком од кардиоваскуларне смрти у поређењу са пивом и жестоким алкохолом. Међутим, како су истраживачи објаснили, постоји много других збуњујућих фактора који би могли да објасне овај однос. Све у свему, веза између црвеног вина и кардиоваскуларног здравља остаје неувјерљива.
Izvor Glas Srpske