Синан Сакић је имао доста хитова који се још увијек слушају. Са његовог првог албума „Мала Шемса“, који се састојао из компилације синглова најпознатија је била песма „Срели смо се много касно“, али се издвојила и „Растанак крај реке“. Већина пјесама са овог албума биле су посвећене неоствареној љубави. Због назива компилације, многи су спекулисали да су пјесме посвећене његовој колегиници, пјевачици Шемси Суљаковић.
Најпопуларнији поп пјевач на Балкану Здравко Чолић у својој богатој каријери отпјевао је много пјесама у којима се спомињу женска имена. Од Јасмине до Емине се спекулисало да је све те пјесме посветио одређеним женама, а онда је једном приликом открио да постоји само једна нумера из његовог опуса која говори о стварној жени. Ниједна пјесма није о стварној жени, осим Кристине – открио је Здравко, па објаснио о којој Кристини је ријеч. Корнелије Ковач је посветио ту пјесму својој ћерки – рекао је Чолић.
Пјевач који има вјерововатно најљепше пјесме посвећене женама, па и генерално пјесме народне музике је Тома Здравковић. Тешко је издвојити неку пјесму, јер је пјевао о Љиљани, Сањи, о Бранки.. али најпознатија прича је везана за пјесму ‘’Данка’’.Тома Здравковић пјесму ‘’Данка’’ посветио је Данки Нововић, чувеној водитељки и једној од најпопуларнијих ТВ личности старе Југославије. Тада још млада спикерка, Данка је водила многе концерте на којима је наступао и Тома и није много прошло а њих двоје су постали велики пријатељи. Тома, великог срца какав је био, пријатељици је посветио пјесму. Она, пак, због тога није била срећна.
– Били смо пријатељи и Тома је био човјек пун емоција и имао је велико срце. Ипак, мрзила сам да ме повезују са људима са естраде када је љубав у питању, јер су за мене они били пријатељи и пословни партнери. Зато сам се љутила на Тому када сам чула да ми је посветио пјесму – испричала је годинама касније. Пјесма је постала хит, а прича о заљубљеном Томи легендарна. Нећемо можда сазнати никада до краја шта је ту истина, али можемо да и данас послушамо ову пјесму и послушамо Томину истину преточену у стихове, како је само он то умио да начини.
Славни кантаутор Ђорђе Балашевић је најљепше, најпрецизније описивао живот, љубав, односе и неодносе. Многе његове пјесме је посветио управо њој, својој Оливери. И оне које нису директно посвећене њој, она је имала удјела у инспирацији. А једна од најљепших пјесама коју је написао – „Провинцијалка“, посвећена је његовој супрузи Оливери Ољи Балашевић. У вријеме док је Оливера Балашевић студирала и живјела у дому, Ђоле је под њеним прозором често пјевао, а велику љубав нису крили. На студентској соби у којој је млада Зрењанинка Оливера тада живјела, и данас се на улазним вратима налази плочица “Док она не слети низ ходник студењака… Оља и Ђоле Балашевић, 1. јуни 1979.“
Izvor Glas Srpske