Сваке године свијет производи запањујућих 10 милијарди килограма отпада кафе на глобалном нивоу. Већина заврши на депонијама.”Могли бисмо да производимо бетон који је 30 одсто јачи и то обрадом и додавањем угљенисане кафе у мјешавину”, открили су истраживачи из Аустралије. Њихов “паметни рецепт” могао би да ријеши више проблема у исто вријеме.”Одлагање органског отпада представља изазов за животну средину јер емитује велике количине гасова стаклене баште, укључујући метан и угљен-диоксид, који доприносе климатским промјенама“, објаснио је инжењер Универзитета РМИТ Раџив Ролчхенд.

Са глобалним грађевинским тржиштем у процвату, постоји и све већа потражња за бетоном, што такође узрокује још један низ еколошких изазова.”Континуирано вађење пијеска широм свијета – које се обично узима из ријечних корита и обала – да би се задовољиле брзо растуће захтјеве грађевинске индустрије – има велики утицај на животну средину“, рекао је инжењер РМИТ-а Јие Ли.”Постоје критични и дуготрајни изазови у реализовању одрживог снабдијевања пијеском због ограничене природе ресурса, и утицаја експлоатације пијеска на животну средину. Уз приступ кружне економије, могли бисмо да задржимо органски отпад ван депоније и да боље сачувамо наше природне ресурсе попут пијеска“, рекао је.

Органски производи попут талога од кафе не могу се додати директно у бетон јер пропуштају хемикалије које слабе снагу грађевинског материјала. Дакле, користећи ниске нивое енергије, тим је загријао отпад од кафе на преко 350 степени док га није лишио кисеоника.Овај процес се назива пиролиза. Он разграђује органске молекуле, што резултира порозним угљеником који може да формира јаке везе са цементном матрицом, и самим тим се угради у њу.Ролчхенд и колеге су такође покушали да пиролизују талог кафе на 500 степени, али добијене честице коју су назвали биоугљем – нису биле тако јаке.

Истраживачи су упозорили да још увијек треба да процијене дугорочну трајност овог цементног производа. Они сада раде на тестирању учинка хибридног кафе-цемента у циклусима замрзавања/одмрзавања, упијања воде, абразије и многих других могућих поремећаја и утицаја.Тим такође ради на стварању биоугља из других извора органског отпада, укључујући дрво, отпад од хране и пољопривредни отпад.”Наше истраживање је у раној фази, али ова узбудљива открића нуде иновативан начин да се у великој мјери смањи количина органског отпада који одлази на депоније“, рекао је инжењер РМИТ-а Шенон Килмартин-Линч.”Инспирација за моје истраживање, из перспективе старосједилаца, укључује Бригу о земљи, обезбјеђивање одрживог животног циклуса за све материјале и избјегавање одласка ствари на депонију како би се смањио утицај на животну средину“, додао је.

Izvor Glas Srpske