Храна је била строго прописана и тачно се знало шта смије, а шта не смије да се конзумира.Иако су се Олимпијске игре у старој Грчкој веома разликовале од оних које имамо данас, антички спортисти су постигли многе невјероватне атлетске подвиге. Али, поставља се питање какву су дијету држали ови древни спортисти?У раној историји Олимпијских игара, које су почеле 776. прије нове ере, храна такмичара није се разликовала од оне коју је јео остатак старих Грка. Али, занимљиво је да је древна грчка исхрана уопште била углавном вегетаријанска. Огромна већина Грка, чак и оних из виших друштвених слојева, није свакодневно конзумирала црвено месо, па чак ни живину.

Старогрчка исхрана углавном вегетаријанска

Многи оброци састојали  су се од јечмене каше (пошто се пшеница сматрала нездравом и декадентном), уз сир, свеже поврће и сезонско воће са смоквама, које су биле најпопуларније воће у античко доба.Чувени спартански спортиста Хармис јео је искључиво биљну храну, а захваљујући записима о Хармисовој исхрани имамо увид у детаље о томе шта су антички спортисти конзумирали у Грчкој. Он је био убједљиви побједник трке на 200 метара на античкој Олимпијади 668. пре нове ере, а тренирао је на дијети која се углавном састојала од сувих смокава.Сочиво и пасуљ су такође били саставни део исхране спортиста у старој Грчкој, али су били контроверзни, јер су неки тврдили да имају негативне посљедице по здравље.Не треба заборавити ни морске плодове и јаја, који су такође били значајан дио древне грчке исхране а вјероватно су служили као добар извор протеина за древне олимпијце.

Спортски тренери креирали план исхране

Спортски тренери, као и данас, били су саставни дио успјеха спортиста у старој Грчкој. У антици су постојале две врсте тренера – један који се бавио општим физичким здрављем спортиста, нешто као спортски лекар, и други који их је тренирао у њиховом одређеном спорту. Ови тренери су често имали искуство у медицини. Херодик из Мегаре био је први атлетски тренер који се по имену помиње у древним текстовима, а предавао је медицину по Хипократу, преноси 24седам

Посебне дијете за спортисте

Око 600. године прије нове ере, више од сто година након првих Олимпијских игара, ступила је на снагу „ананкофагија“ или прописана исхрана за древне спортисте. Смјернице ових посебних дијета су често биле различите и зависиле су од тренера који их је креирао, а од спортиста се очекивало да стриктно прате своје планове исхране.

Izvor Glas Srpske