Kada sa nekim imamo duboke razgovore posle ponoći, osećamo zadovoljstvo jer imamo utisak kao da možemo da podelimo sve svoje misli i osećanja, da nas sagovornik neće osuditi, da ojačavamo međusobni odnos… Iako su ovo osećanja koja mnogi od nas doživljavaju tokom kasnih noćnih razgovora, šta se tačno dešava u našim mozgovima tokom ovih sati? Šta je to što ove rasprave čini tako ubedljivim? Postoje dva moguća naučna objašnjenja.Postoji nešto veoma posebno u razgovorima “od srca” koji se dešavaju nakon ponoći, kada deluje kao da je ostatak sveta tih. Ovi intimni noćni dijalozi su praćeni pozitivni utiscima, sa kojima se mnogi od nas mogu povezati, kao što su:
Pojačana emocionalna bliskost: Bez obzira sa kime pričamo, u kasnim satima se javlja osećaj intime, koji se često ne pojavljuje tokom dnevnih interakcija. Noćna tišina može da stvori siguran prostor za deljenje ličnih priča, tajni i razotkrivanje emocija.
Vreme nestaje, dolazi sloboda: Čini se da uobičajena vremenska ograničenja nestaju – nema pritiska zbog predstojećih sastanaka ili zadataka, razgovori se mogu odvijati slobodno, što često dovodi do neočekivanih tema.
Veća iskrenost i ranjivost: Čini se kao da noć podstiče uklanjanje svakodnevnih “maski” koje ljudi nose. Mnogima je ugodno da budu autentični “u gluvo doba noći”, gde ih niko osim sagovornika ne može videti i čuti. Nestaje strah od osuđivanja i dolazi do razgovora koji su iskreniji i ranjiviji nego što nam svakodnevne interakcije i društvene norme obično dozvoljavaju.
Filozofske i egzistencijalne teme: Tokom “noćne tišine”, bez bilo čega što nam odvlači pažnju, dolazi do razgovora o velikim životnim pitanjima i ličnim vrednostima, jer se stvara međusobno poverenje. Deluje kao da informacije koje se razmenjuju u ovim satima nikada neće biti razotkrivene. To ljudima daje prostora da zalaze u duboke, egizstencijalne teme, koje uglavnom nisu prikladne za dnevne interakcije.Mnogi se mogu povezati se navedenim primera, ali kakava se to “magija” dešava u našem mozgu kada otkucaju sati posle ponoći? Stručnjaci su za “Forbs” objasnili da postoje dva moguća razloga:
Receptori zadovoljstva u mozgu se menjaju u kasnim satima
Nivoi određenih neurotransmitera (hemijski prenosioci mozga) noću se menjaju na zanimljive načine, prema jednoj analizi iz 2022. godine. Dok se neurotransmiteri, kao što su norepinefrin (povezan sa koncentracijom i budnošću) i serotonin (povezan sa raspoloženjem i blagostanjem) smanjuju u pripremi za spavanje, drugi ključni “igrač”, dopamin, ide malo drugačijim putem.Dopamin je povezan sa pozitivnim osećanjima, nagradom i motivacijom, a otkriveno je da tokom ovih kasnih sati dostiže vrhunac. Pojačani dopamin može produžiti našu budnost, tako da se osećamo vrlo skonentrisano na temu o kojoj razgovaramo. Takođe je utvrđeno da dopamin podstiče osobine kao što su kreativnost, različiti nadražaji ili traženje noviteta (impulsivnost), što može dovesti do dinamične i nezaboravne razmene emocija, iskustva, mišljenja…
Izvor Novosti
