Nije uzalud filmska ljubav sinonim za veliku ljubav. Naravno, u filmu nije ništa stvarno, ali ove filmske ljubavi proteklih decenija grejale su nam srca, mamile suze, setne uzdahe i tihe jecaje. I nadali smo se da ćemo i mi jednog dana osetiti takve emocije, piše Miss7.Priznajte, koliko puta ste ih pogledali i koliko ste zaplakali?
Beležnica (Notebook, 2004.)
Po romanu Nikolasa Sparksa, sa Rejčel Mekadams i Rajanom Goslingom u glavnim ulogama, ova kultna ljubavna priča dešava se na ostrvu Sibruk u Južnoj Karolini, gde se Noa Kalhun, siromašni radnik u kamenolomu, zaljubljuje u naslednicu Alison Hamilton. Njih dvoje su imali klasičnu letnju avanturu, a kako su bili iz različitih društvenih slojeva, ljubav im je bila zabranjena. Nakon što su uhvaćeni zajedno, Alini roditelji su je žurno preselili u Čarlston i učinili sve što je u njihovoj moći da ih razdvoje. Dve godine kasnije, Ali i Noa se ponovo sreću, ali njihova ljubav jedno prema drugom nikada ne bledi. Venčali su se na licu mesta, ali svedočenje njihove ljubavi je nešto za čim svaki obožavalac Sparksovih romana čezne. Ali u starosti pati od demencije, ali Noa joj svakodnevno čita njihovu ljubavnu priču dok ga ona konačno ne prepozna. Nažalost, sećanje je trajalo samo nekoliko sekundi pre nego što Ali više nije mogla da se seti ko je ona ili ko je Noa. Ipak, i dalje ih je voleo svim delom svog bića. Na kraju filma, Ali i Noa umiru jedno drugom u naručju, dokazujući da ne mogu da žive zajedno bez duga i bez ljubavi.
Kazablanka (1942)
Velike ljubavne priče oduvek su bile temelj Holivuda, a „Kazablanka” ih je imala čak dve. I Rik Blejn (Hamfri Bogart) i Viktor Laslo (Pol Henrid) vole Ilzu (Ingrid Bergman). Viktor je slučajno oženjen njom. Ali njihova veza izgleda upitna do kraja filma, kada ona konačno mora da odluči između dvojice muškaraca. Činjenica je da je Rik voleo Ilsu kada su bili u Parizu. Hteo je da je oženi u vozu kojim su pobegli od Nemaca. Ilsino slučajno pojavljivanje u Rikovom baru izaziva ova sećanja, i na kraju Rik saznaje da ga je ostavila na stanici da se brine o svom mužu, za kojeg je mislila da je mrtav. Rik i Ilsa se ponovo povezuju, emocionalno i fizički. Na kraju, u velikom finalu, Rik pušta Ilsu da ode sa svojim mužem iz ljubavi. Ostaje da se bori u ratu. „Kazablanka” je velika filmska romansa upravo zato što njen sadržaj nema mnogo dodirnih tačaka sa ljudskim ponašanjem u stvarnom životu. U stvari, stopa razvoda i neverstva je dramatično porasla tokom ratnih godina. Ali priča o ljubavnom trouglu u „Kazablanki” i njegovoj visokoj moralnom načeli pružila nam je nadu da čast nema cenu i da se ne može kupiti. Bar ne u filmu sa Hamfrijem Bogartom u glavnoj ulozi.
Raspoloženi za ljubav (In the mood for love, 2000.)
Godine 1962, u tada još britanskom Hong Kongu, novinar Čou Mo-van i sekretarica Su Li-šen iznajmljuju sobe u susednim stanovima. Obojica imaju supružnike koji često rade prekovremeno. Saznanje da ih partneri varaju zbližiće ih. Čou poziva Su da mu pomogne da napiše seriju o borilačkim veštinama. Komšije postaju radoznale jer dosta vremena provode zajedno, pa iznajmljuju hotelsku sobu kako bi mogli u miru da rade. Vremenom shvate da se između njih dešava nešto posebno. Kada Čou dobije posao u Singapuru, zamoli Su da pođe sa njim. Ona pristaje, ali kasni na put. Su ga je tražila sledeće godine, ali nije smogla snage da ga kontaktira. Tri godine kasnije, Su se useljava u stan svoje bivše gazdarice, koja je emigrirala u Ameriku. Čou se takođe pojavljuje i saznaje da su njegovi vlasnici otišli da žive na Filipinima. A šta je sa porodicom koja je živela preko puta? Novi vlasnik ne zna šta je bilo ranije, zna samo da u stanu sada živi žena sa detetom. Čou odlazi, ne shvatajući da je Su žena koja tamo živi. Na kraju priče posećuje Angkor Vat, šapuće u rupu u zidu i onda je zapuši blatom. Ovaj simbolični završetak filma koji je 2000. godine napisao, producirao i režirao Vong Kar-vai znači samo jedno: prokockali su svaku priliku koju su imali i zato njihova ljubav nikada nije dobila pravu šansu da se razvije.
Kad je Hari sreo Sali (When Harry met Sally, 1989.)
Hari Berns i Seli Olbrajt su diplomirali na Univerzitetu u Čikagu i zajedno putuju u Njujork. Njihove ideje o tome kakva bi veza trebalo da bude prilično su različite: Seli se ne slaže sa Harijevom tvrdnjom da muškarci i žene ne mogu da budu prijatelji zbog seksa, i na kraju se raziđu u svađi. Pet godina kasnije, Hari i Seli se nalaze na istom letu. Ona izlazi sa Harijevim komšijom Džoom, a Hari je veren za Helen. Šest godina kasnije sastaju se u knjižari i uz kafu razgovaraju o svojim prethodnim vezama; Seli i Džo su raskinuli jer je ona želela porodicu, a on nije želeo da se venča, a Harija je Helen ostavila zbog drugog muškarca. Hari i Seli se zbližavaju i postaju prijatelji. U jednom trenutku, prijateljstvo se pretvara u seks i njihovo prijateljstvo se hladi sve do žestoke svađe na svadbenoj večeri njihovih prijatelja Džes i Mari. Hari pokušava da popravi prijateljstvo sa Seli, ali ona oseća da ne mogu da budu prijatelji. Dolazi još jedna nova godina koju svako provodi na svojoj strani. Seli se oseća usamljeno, a Hari sam luta gradom. Na kraju priče, Hari dolazi do Sali i konačno joj izjavljuje ljubav. Ona uzvraća i tri meseca kasnije oni se venčavaju, tačno 12 godina i tri meseca nakon prvog susreta.
Titanik (1997.)
Sedamnaestogodišnja Rose DeVitt Bukater (Kate Vinslet) plovi Titanikom prema onome što vidi kao sopstvenu propast: njena majka ju je naterala da se uda za bogatog snoba Kala Hoklija (Bili Zejn), i toliko joj se gadi takva budućnost da ona vidi jedini izlaz da se baci s broda u ledeno more. Spašava je drski klinac, Džek Doson (Leonardo Di Kaprio), koji je zaradio kartu za put igrajući poker. Sledi jedna od najvećih filmskih priča svih vremena, nastala od fragmenata niza priča koje su se zaista dogodile na tada najvećem okeanskom brodu koji nije preživeo sudar sa glečerom, baš kao ni njegovih 1.500 putnika. Rouz je preživela zahvaljujući Džeku koji ju je zapravo dvaput spasao, kada ju je sprečio da se ubije i kada ju je držao budnom i suvom na malom splavu u ledenom moru. Kako i priliči pravom heroju, on se svesno žrtvovao za ženu koju voli. Na tom kratkom putovanju našla je u njemu sve što je tražila u životu. Jer Džek je bio sušta suprotnost njenom vereniku, čovek dovoljno izopačen da optuži njenog ljubavnika za krađu koju nije počinio i dovoljno jadan da skoči u čamac za spasavanje pretvarajući se da je otac nestalog deteta. Godinama kasnije, ubio se nakon kraha na berzi, a Rouz je doživela duboku starost, živeći životom koji je obećala Džeku na Titaniku, o čemu svedoče brojne fotografije oko njenog uzglavlja.
Planina Broukbek (Brokeback mountain, 2005.)
Koja je poslednja velika ljubavna priča ispričana na ekranu? Ne neka vrsta limunade, već prava romansa između dva bogato definisana lika? „Planina Broukbek” Anga Lija ima sve adute da ispuni sve kriterijume i ujedno donese nešto novo, što se do tada baš i nije prikazivalo u blokbasterima. Zaista, priča o dva kauboja koji otkrivaju duboku međusobnu ljubav izazvala je mnogo kontroverzi. Da su dva muškarca razmenjivala nežnosti, to bi ipak moglo da prođe; ali dva kauboja?! Džon Vejn mora da se prevrnuo milion puta u svom grobu. Publika je hrlila u bioskope, očekujući seks. I dobili su priču o dobrim, pravim kaubojima koji se, eto, zaljube jedan u drugog. A kada se to konačno dogodi, to bude greška, trenutak slabosti nakon previše pića i previše vremena bez žena u blizini. To valjda svako može da razume. Ali njihov drugi susret nudi otkrovenje, kako za njih tako i za očaranu publiku. A njihov ponovni susret nakon nekoliko godina razdvojenosti dao je publici, i strejt i gej, neopisiv osećaj oslobođenja. Ljubav je ljubav i svako ima pravo na nju, pa i dva muškarca, pa makar bili i kauboji. Ili, da se konačno otkrije istina, oni zapravo nisu bili kauboji nego pastiri jer su zajedno pasli ovce, a ne krave.
Kratak susret (Brief encounter, 1945.)
Britanska romantična drama Dejvida Lina, zasnovana na scenariju pisca Noela Kauarda, prati strastvenu vanbračnu aferu u Engleskoj neposredno posle Drugog svetskog rata. Bilo je to doba u kojem su kratke i strastvene ljubavne veze bile uobičajene, a društveno raslojavanje bilo neprobojno. Laura je supruga i majka čiji je konvencionalni život komplikovan nakon slučajnog susreta na železničkoj stanici sa oženjenim strancem Alekom. Jedan nevini susret dovodi do drugog, ovaj do trećeg, a par polako tone u neverstvo. Iskušenje jeste iskušenje, ali zajednička budućnost im je nemoguća, pa teška srca odlučuju da ipak prekinu vezu u koju su upali slučajno. Aleku je ponuđen posao u Južnoj Africi, gde mu živi brat. Njihov poslednji sastanak, opet na železničkoj stanici, pokvari Laurina brbljiva prijateljica, nesvesna da je upravo prekinula njihov oproštaj. Alek odlazi, a Laura je u iskušenju da se baci pod voz. Ali razum prevlada i ona se vraća kući svom mužu Fredu. On ukazuje da je poslednjih nedelja primetio njenu distancu, ali ostaje nejasno da li je pogodio pravi razlog. Zahvaljuje joj što mu se vratila, a ona plače u njegovom naručju. Tako se završava jedno od najboljih ostvarenja u istoriji kinematografije; priča o neostvarenoj ljubavi koja se lomi pod teretom društvenih konvencija.
Daleko od nje (Away from Her, 2006)
Grant i Fiona su penzionisani par koji živi u kanadskom zaleđu. Fiona počinje da gubi pamćenje i postaje očigledno da ima Alchajmerovu bolest. A kada oseti da više ne može sama da brine, prijavljuje se u starački dom, gde je jedno od pravila da pacijent ne sme da prima posetioce prvih 30 dana zbog adaptacije. Grant priznaje svoje davno neverstvo, i uprkos svemu, poslednji put vode ljubav. Posle mesec dana posećuje svoju ženu i otkriva da ga je zaboravila i svoju ljubav usmerila prema Obriju, nemom čoveku u invalidskim kolicima. Gledajući svoju ženu kako se zbližava sa drugim muškarcem, Grant postaje nesrećni voajer i počinje da se pita da li je Fionina demencija samo čin kazne za njegova neverstva iz prošlosti. A kada Obri napusti dom zbog finansijskih poteškoća, Fiona tone u duboku depresiju. Grant posećuje Oberijevu ženu i moli je da dozvoli Fioni da ga ponovo vidi. Radije bi video svoju ženu srećnu sa drugim muškarcem nego jadnu i samu. Na kraju priče, Obri konačno ulazi u Fioninu sobu, a ona se privremeno seća Granta i ljubavi koju je gajila prema njemu. Grle se, šmrc, šmrc…
Zvezda je rođena (A Star is Born, 1937, 1954, 1976, 2018)
Bez obzira da li glume Bredli Kuper i Lejdi Gaga, Barbra Strejsend i Kris Kristoferson, Džudi Garland i Džejms Mejson ili Ketlin Krouli i Konrad Nejdžel, sve ove filmske (i jedna televizijska) verzije se vrte oko iste stvari. Ona je Ester Blodžet, talentovana pevačica sa perspektivom, on bivša filmska zvezda čiji sjaj polako bledi. Ona ga spasava javne sramote, on joj se zahvaljuje i u njoj otkriva veliki potencijal. Ona mu veruje i napušta bend pre nastupa da bi se posvetila glumi. Njemu pozli pre snimanja, a ona misli da ju je napustio. Ona radi sve i svašta i sastavlja kraj s krajem, uverena da može da uspe, sa njim ili bez njega. On je traži i konačno je pronalazi i bori se za nju da dobije malu ulogu. A kada je producenti čuju kako peva, daju joj veliku ulogu u važnom muzičkom filmu. Njihova veza cveta i oni se venčavaju. Njena karijera cveta, a njegova propada, a on utehu nalazi u alkoholu. Pijan, uništava njen govor na dodeli Oskara, čak je i slučajno udari pesnicom u lice. U stalnoj silaznoj spirali, on na kraju završava u zatvoru, ona ga dovodi kući, spremna da odustane od svoje karijere da bi se brinula o njemu. Muči ga griža savesti, kaže da ide na kupanje i davi se u okeanu. Ona se povlači u osamu iz koje je izvode članovi bivšeg benda. Šou mora da se nastavi?
Ona (Her, 2013)
Oskarom nagrađen scenario iz vizije režisera Spajka Džonzea, ova originalna ljubavna priča istražuje prirodu i rizike intimnosti u savremenom svetu. Smešten u Los Anđeles u bliskoj budućnosti, film prati Teodora Tvomblija (Hoakin Feniks), kompleksnog, duševnog čoveka koji zarađuje za život pisanjem dirljivih, ličnih pisama za druge ljude. Slomljenog srca nakon završetka duge veze, on je zaintrigiran novim, naprednim operativnim sistemom, koji obećava da će biti intuitivan i jedinstven entitet sam po sebi. Počinje i oduševljen je što upoznaje „Samantu“, bistar, ženski glas (Skarlet Johanson), pronicljiv, osetljiv i iznenađujuće smešan. Kako njene potrebe i želje rastu, njihovo prijateljstvo se produbljuje u ljubav. Ali problem je što je on čovek od krvi i mesa, i ta veštačka inteligencija koja sa drugom veštačkom inteligencijom razvija „hiperinteligentni“ operativni sistem po uzoru na britanskog filozofa Alana Votsa. Teodor je šokiran shvativši da on nije jedini u njenom sistemu, da ona razgovara sa hiljadama ljudi i da se zaljubila u stotine njih. Samanta na kraju napušta svoj operativni sistem i odlazi sa drugim veštačkim inteligencijama u svemir izvan fizičkog sveta. Teodor i komšinica Ejmi, koja se u međuvremenu sprijateljila sa veštačkom inteligencijom svog bivšeg muža, odlaze na krov zgrade i gledaju kako sunce izlazi nad gradom…
Izvor Krstarica